Da li je Isus oduvek postojao? 1. deo

Da li je Isus oduvek postojao? 1. deo
(pitanje večnosti)

Kada razmatramo Isusovo sinaštvo, odmah ćemo se suočiti sa složenim problemom. Kada čitamo Bibliju videćemo izjave u kojima piše da je Isus večan, a takođe i da je rođen.

Isus postoji oduvek

Mihej 5:2 “A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će Mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.”

Jovan 8:58 “A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem:  Ja sam prije nego se Avraam rodio.” Napomena: reči JA SAM znače: neko čije je postojanje stalno.

Jevrejima 1:8 “A Sinu: Prijestol je Tvoj, Bože, va vijek vijeka; palica je pravde palica carstva Tvoga.”

Isus je rođen

Jevrejima 1:2-4 “Kojega postavi Nasljednika svemu, kroz kojega i svijet stvori. Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegova, i noseći sve u riječi sile svoje, učinivši sobom očišćenje grijeha našijeh, sjede s desne strane prijestola Veličine na visini, i posta toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi.  Jer kome od anđela reče kad: Sin Moj Ti si, Ja te danas rodih? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će mi biti Sin.”

Jovan 1:18 “Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očinom, On Ga javi.”

Jovan 3:16 “Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina Svojega Jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život vječni.”

Jovan 8:42 “A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste Mene; jer Ja od Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh sam od sebe, nego Me On posla.” Napomena: reč iziđoh znači: izaći iz.

Kada u svojim umovima pokušamo da spojimo ove reči “večan Sin” i “Sin koji je rođen”, deluje kao da ovo dvoje ne mogu stajati zajedno.

Ključno je da spojimo ova dva pojma, ovo je ključna stvar da bi mogli razumeti ko je Sin Božji.

Evo tipična razmišljanja većine trinitarijanaca:

1. Ako je tačno da je Sin izašao iz Oca, da je bio iznedren iz Oca, onda ne može važiti da je Sin večan. 

2. Ovo bi značilo da je postojalo određeno vreme, period, kada Isus nije postojao.

3. Ovakva sugestija pobija Njegovo božanstvo. 

4. Stoga, nemoguće je da je Isus jedinorodni u večnosti.  

U ovom trenutku, reč “rođen” ili preciznije “jedinorodni” je primorana da promeni svoje značenje. Ako pročitamo tako kako piše, bukvbalno, ovu reč “jedinorodni” njeno značenje je:

monogenes – jedino rođeni, tj. jedino, jedini, jedinstveni (rođen, dete)

Postoje dva načina kako ljudi tumače ovu reč “jedinorodni”

5. Napisani stihovi da je Isus jedinorodni se odnose na njegovo rođenje na Zemlji, kada se utelovio.

6. Isus je u duhovnom smislu jedinorodni, on je u duhovnom smislu rođen u večnosti, što znači da je uzeo ulogu Sina, ali On nije zaista Sin, nije Sin u bukvalnom smislu.

U oba slučaja, Isusov identitet je promenjen, tako da On više nije pravi ni doslovan Sin. Njegov pravi identitet ostaje sakriven iza pojma “druga osoba božanstva”. Ne postoji veza između Oca i Sina, osim što možemo reći da imaju istu silu i da su to osobe iste večnosti. To je jedino za šta se možemo “uhvatiti”, da Obojica imaju večnu silu. Pročitajte članak “Ko su ova tri bića?” za više detalja o ovome. 

Ako razmišljamo na ovaj način, rešenje kako pomiriti reči večan i rođen Sin je u tome da izvršimo promenu: pravi identitet “jedinorodni Sin” zamenićemo sa misterijom. Ono što sam hteo da kažem sa predhodnom rečenicom je da identitet Sina postaje misterija.

Ali oni koji ovako razmišljali nisu pokušali da definišu pojmove večnost ili večan, već samo postoji predpostavka  da reč večnost znači beskonačno dugo trajanje vremena. 

Interesantna stvar u ovome je da ispada da je vreme konstanta, nepromenljiva veličina, a da je Isus taj koji se menja.  Ko je onda potčinjen kome? Isus vremenu ili vreme Isusu?

Na osnovi čega mi tvrdimo da je vreme nepromenljiva kategorija? Šta biblijske reči večni ili beskonačan, zaista znače?

 Iz H5956; dobro sakriveno, koje je tajna, tačka gde nešto staje, prestaje, nestaje; vreme (bilo da se radi o prošlosti ili o budućnosti) koje je za um nepojmljivo, to je (u praksi) večnost, često se upotrebljava kao prilog (pogotovo sa prefiksom) uvek, pradavno (vreme), neprekidnost, večnost.

Biblijsko značenje reči večnost je nešto nepojmljivo, što je sakriveno, nešto što je za ljudski um neshvatljivo, nešto što nas mozak ne može razumeti. Ako je nešto sakriveno, ako se nalazi iza tačke gde sve nestaje, onda ne možemo dosegnuti do toga u našem umu.

Biblija kaže:

5. Mojsijeva 29:29 “Što je tajno ono je Gospoda Boga našega, a javno je naše i sinova naših dovijeka, da bismo izvršavalu sve riječi ovoga zakona. ”

Biblija kaže za večnost da je to nešto sakriveno od nas, Bog nam to nije otkrio, nalazi se izvan granica našeg razumevanja. Ako bi hteli da opišemo večnost našim ograničenim shvatanjem vremena, to je onda pokušavanje da se zaviri u stvari koje Bog nije hteo da nam otkrije.

Vreme je za nas, ljudska biće, jedna fizička veličina koja je nepromenljiva. Ako ovo želimo da “uguramo” u pojam večnost, da tako objasnimo večnost, zar to ne znači da tada želimo i božanstvo da uguramo u naše ograničene okvire? Moguće je da je idolopoklonstvo ako probamo da Sina Božjeg stavimo unutar ovih granica, ako bi rekli, da pošto sat kuca za nas, isto tako kuca i za Njega, da On mora biti kao i mi.

Potpuni je apsurd Hrista podrediti , usloviti sa nečim što je On stvorio. U Jovan. jev. 1:3 piše sledeće: “Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.” Ovaj stih se odnosi i na pojam vreme

Umesto da menjamo identitet Sina Božjeg u mističan identitet zašto ne bismo ostavili da večnost ostane misterija? Ako uradimo ovako i zadržimo se samo u sferi koja je dostupna ljudima, tada se termini večan i rođen sasvim harmonično uklapaju. Poteškoće nastaju onda kada pokušavamo, predspostavljamo  da razumemo misteriju večnosti. To je nešto što nam Bog dosad nije otkrio.

Želim da dodam i ovo: kako je Isus postao Sin, taj proces je zasigurno jedna misterija. Razumeti kako Bog čini ova i slična dela, je sasvim van ljudskog poimanja, ali kada govorimo o identitetu Sina –ovo nije misterija. Bog nam je otkrio da je Isus primio sve od Oca, da je On Sin upravo zbog toga. S druge strane, Bog nam nije otkrio šta je to večnost ni zakone večnosti – ovo je misterija.

Ovo je jedini način kako istinski može važiti ona izjava da je Isus isti juče, danas i zauvek. Moramo u svom umu dozvoliti da Isus bude nepromenljiv, dok kategorije vreme i večnost posmatramo kao promenljive kategorije.

Ako ne uspemo da uradimo ovo, uništavamo pojam večni jedinorodni Sin, a prijatelji, to je tačno ono što je sotona želeo od samog početka.     

Koji pojam ćete proglasiti da je misterija? Jedinorodni Sin ili večnost?